Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac
Muzika i film prvi put su se susreli sa nastankom nemog filma. Muzika je korišćena kako bi što bolje približila i dočarala atmosferu, ali i kako bi prikrila veliku buku koja je bila sastavni deo puštanja filma pred publikom. U početku je puštana sa fonografa, a potom su je izvodili i uživo, za vreme projekcije, pijanisti ili manji orkestri. Otac filmske muzike bio je kompozitor Max Steiner koji je 1933. godine komponovao celokupnu muziku za film „King Kong”. Prvi zvanični Oskar za najbolju muziku komponovanu za film, dodeljen je takođe Max-u 1935. godine za film „The Informer”. Do danas najviše nominacija za Oskara za najbolju muziku ima kompozitor John Williams i to preko 50 puta. Autor prve komponovane muzike za film u Srbiji, bio je Milenko Živković, koji je napisao muziku za film „Golgota Srbije”, u režiji Stanislava Krakova 1940. godine. Tek u 50-im godinama XX veka, mahom klasičnu muziku, počinju da menjaju i drugi muzički pravci, prvenstveno Jazz. Elektronska muzika postaje na filmu sve popularnija krajem 60-ih i početkom 70-ih. Dok krajem 70-ih postaju popularne numere u kojima sam tekst pesme ima veliki značaj. Danas neke filmske muzičke numere žive potpuno svoje živote, dok se pojedine pamte mnogo duže i od samih filmova. Interesantno je i to da je svetski kompozitor Michael Nyman, od muzike koju je napisao za film „Klavir” 1993. godine, napravio baš za naš LP Duo verziju za dva klavira i orkestar. Svetska premijera je bila 2017. godine na Kolarcu gde je LP Duo pratila Beogradska filharmonija. Naš predlog za upečatljivu numeru ili celokupan soundtrack bili bi то „Kaži zašto me ostavi” koju peva Ana Sofrenović za istoimeni film, „Hallelujah” koju izvodi Rufus Wainwright za crtani film „Shrek”, „God be with You” benda The Cranberries za film „Devil’s Own“, „Dole u mraku“ Jelene Petošević za seriju „Močvara“, „Storm“ Nemanje Mosurevića za seriju „Besa“, i kompletna muzika za filmove „Cry Baby“ i „Dancer in the Dark“… а u susret ovogodišnjem 51. FEST-u razgovarali smo sa upečatljivim ljudima iz sveta umetnosti, koji su nam odali „tajnu” zvanu omiljena muzika iz filma 🙂
Priču ćemo započeti sa glumicom i performerkom Joanom Knežević. Studirala je glumu u Los Anđelesu kod Mirjane Joković, prošle godine smo je gledali 46 večeri ispred Palate Albanija u okviru Oktobarskog Salona, a sad iščekujemo njenu novu pozorišnu premijeru „Čudo Lavinija”, koja izlazi za rođendan Bitef Teatra. Joana kaže „Odluka nije laka al’ je srce presudilo 🙂 Kompletan soundtrack filma „Pina”, Wim Wenders-a, posvećen nemačkoj igračici i koreografkinji Pini Bausch… a numera koja me uvek pokreće je „Shake It” (jasno je zbog čega) Komponovao ju je Thom Hanreich…to vam je pozorište u filmu!”
Nemanja Stanković je čelista, predaje na odseku za kamernu muziku FMU. Bio je student generacije i prvo čelo Beogradske filharmonije. Za sobom ima album „Tragovi” na kome su sve numere pisane baš za njega. A uskoro ćemo ga gledati sa kolegom Stankom Madićem kao specijalne goste Beogradske filharmonije. Za njega je „Uspavanka” iz filma „Panov Lavirint” nešto posebno… „Naravno da je muzika za mene jedna od glavnih komponenti koje daju dušu filmu i imam sreće da sam i sam nekolicinu puta učestvovao u stvaranju sountrack-ova, uglavnom sarađujući sa kompozitorima Nemanjom Mosurovićem i Anom Krstajić. Jedan od filmova koji je dosta uticao na mene u raznim životnim fazama jeste „Panov lavirint” Giljerma Del Tora. Muzika iz ovog filma je mračna, lirska, nežna, surova, ali i puna nade, kao i sam film uostalom. Muziku za ovaj film radio je Havier Navarete, a glavna muzička tema je „Uspavanka” koju sam i sam obradio tokom lockdown-a 2020. godine, a zatim i izveo na nekoliko festivala, na bis (Nimus, Oktoh). Umetnička dela su stvorena da inspirišu, a interesantna činjenica u vezi sa tim je da je i Björk bila toliko dirnuta ovim filmom da je posle projekcije napisala pesmu „Pneumonia””.
Anja Suša je pozorišna rediteljka, nekadašnja upravnica Malog pozorišta „Duško Radović”, uz Jovana Ćirilova bila je koselektorka Bitef Festivala. Danas živi i stvara u Švedskoj, gde je profesorka pozorišne režije na Stokholmskom univerzitetu umetnosti. Početkom marta očekuje nas njena nova premijera komada Ivane Sajko „#Jeanne“ u koprodukciji Riks Teatra i Dramaten-a. Anja evocira uspomene „Moj izbor je glavna tema iz filma „Assault on Precinct 13” kod nas prevedeno kao „Napad na policijsku stanicu”, John Carpenter-a. Ta numera se zove „Julie” i komponovao je sam Carpenter. Moja glavna asocijacija su subotnja popodneva u bioskopu Đuro Salaj sa tatom i sestrom tokom 80-ih, uz nezaobilazne viršle sa senfom u ne uvek najsvežijoj kifli, iz legendarnog crvenog kioska – jednog od glavnih semiotičkih obeležja jugoslovenske popularne kulture. U tom bioskopu sam odgledala celokupnu američku, pre svega B produkciju tog vremena, koje pamtim kao najsrećnije u svom životu. Odlazak u bioskop je u to vreme bio gotovo ritualan, svečani čin – nešto što mi danas zaista nedostaje.”
Branko Mitrović je solista baleta Pozorišta na Terazijama. Saradnik je Bitef Dance Company. Ukoliko volite kvalitetan noćni provod, Branka ćete sigurno prepoznati kao deo sjajne kabare ekipe beogradskog kluba „Lafayette”. Za nas je izdvojio rad Hans Zimmer-a… „U moru kompozitora filmske muzike izdvojio bih jedno ime, Hans Zimmer. Kompozitor, čiji rad pratim već duže vrijeme i kome slobodno mogu da dodam epitet omiljeni. Jedan od njegovih posljednjih projekata je film „Dune”. Razlog zašto je ovaj soundtrack na mene ostavio veliki utisak jeste predivna orkestracija, igranje sa različitim elementima u samim kompozicijama, korištenje glasovnih etno motiva i nečega što nije dobijeno klasičnim muzičkim instrumentima već improvizovanom opremom. Kao rezultat svega toga proizašlo je jedno zapanjujuće muzičko iskustvo. Zimmer je svojom muzikom učinio mnogo za samu radnju, intenzivirao je, produbio. Ne samo da je dočarao potpuno stran svijet i drugačije vrijeme već je ostavio i određen trag na mene. Podstakao me je na razmišljanje i inspirisao na određen pokret, jer sam po profesiji plesač. Muzika je izuzetno inspirativna i ima jaku dinamiku koja je zahvalna za rad i u tjelesnom smislu.”
Valentina Bakti pesnikinja, za sobom ima dve zbirke pesama, urednica je portala BludniStih i Astronaut.ba, u BGu jednom mesečno u Kvaki 22 organizuje poetsko veče Vazda Bilo, i zaštitno je lice brenda Jebiga… najveći utisak na nju ostavila je muzika iz filma „Neposlušni”. „Muzika iz filma „Neposlušni” za mene predstavlja nepresušni izvor sigurne snage, nade i opojne ljubavi. Ume da me podseti koliko volim ušuškanost širokog prostora, sunce, ptice i život uopšte kad je takav. A kad nije, opet će svanuti iz mraka i svi ćemo biti bolji i mirisniji jer smo u međuvremenu naučili da budemo zahvalniji.”
Lazar Jovanović je pisac. I policajac. Kako voli za sebe da kaže pola žovek-pola kafa. Nesuđeni astronaut. U izdanju Službenog Glasnika izašao je njegov roman „Šifra Rajs”, uzbudljivi akcioni triler inspirisan istorijskim činjenicama. Postavlja se pitanje da li čekamo nastavak? Međutim Lazar nas je vratio na našu temu i odabrao numeru „Falling”… „Kada me neko pita zašto toliko volim „Twin Peaks” moj prvi odgovor je – atmosfera. Tome svakako doprinosi i muzika koju je Dejvid Linč besprekorno odabrao. Od prvih kadrova uvodne špice jasno je šta vas čeka – mističnost, egzotika kadrova, likova i same priče. Gotovo anđeoski glas Džuli Kruz poziva na zavodljivo putovanje u nepoznato – odmah sam bio kupljen. „Twin Peaks” je pravi primer toga kako se na ekranu diktira ambijent. Koliko god film bio vizuelna umetnost, mi smo multičulna bića, i slike makar i podsvesno povezujemo sa zvukom. Linč je to iskoristio na pravi način. Kada god vidim kadar, poster ili glumca iz te serije, automatski u glavi čujem i prve taktove pesme „Falling”. Zato je soundtrack serije „Twin Peaks” za mene jedan od najboljih, a možda i najbolji ikada.”
Ana Krstajić je pijanistkinja, kompozitorka i dirigentkinja. Na FMU je diplomirala, u klasi Isidore Žebeljan, sa muzikom za savremeni balet „Marko“ inspirisan Markom Kraljevićem. Magistrirala je na „Berklee” koledžu u SAD. Njena dela izvode se u Srbiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji i SAD. Autorka je muzike za filmove „Sveta Petka“, „Heroji“ i „Kreka“. Radila je nov aranžman za kompoziciju „ Carmina Burana“ koju je uradila za Stefana Milenkovića. Sa koleginicom Janom Rančić osnovala je duo Tashana, sa kojim nas je predstavljala na Svetskoj izložbi u Dubaiju. „U poslednje vreme me fascinira rad Johny Greenwood-a, jako je autentičan i njegov specifičan pristup tretiranja gudačkih instrumenata na savremen način je nešto što mi je vrlo blisko zbog čega osećam posebnu povezanost sa njegovom muzkom. Iako je njegov jezik prilčno moderan, uprkos tome, on uspeva da prikaže i jak emotivan kontekst u svojoj muzici i da na taj način izazove i emotivnu reakciju kod publike. Izdvojila bih soundtrack za film „There Will Be Blood” koji me je od prvog kadra i tona hipnotisao. Kompozitor čiju muziku verno pratim od samih početaka mog bavljenja muzikom i koja me uvek oduševi je rad Thomas Newman-a. On je jedan od retkih koji je vrlo dosledan svom jedinstvenom stilu, njegov minimalistički pristup rešavanja dramskih scena je fenomenalan. On uspeva da sa jako malo elemenata muzički oslika snagu emocije koja je potrebna filmu. Soundtrack koji mi je često na playlisti za „down” periode u životu, je muzika iz filma „Meet Joe Black”, vrlo lep film i muzika koja me uvek podseti koliko je život čudesan.”
Glumac Narodnog pozorišta Pavle Jerinić koga znate iz serija „Kralj Petar I”, „Igra Sudbine” i „The Outpost”. U matičnom pozorištu bio je Šandor Lepršić, Robert Dadli, Andjelko, Tomča, a danas ga možete gledati u predstavama „Deca”, „Bela Kafa” i „Saligija”. Strastveni poznavalac kenda i tajlandskog kik-boksa. Pavle je izdvojio muziku iz jednog domaćeg ostvarenja… „Godina je 1992. kada izlazi film koji mi je obeležio detinjstvo i čiji efekat i poruka nažalost nisu ostali u devedesetim, već nas progone i dan danas. Muzika za „Crnog bombardera” je toliko jaka i simbolična, kao i „novi val” koji je propao pod naletom primitivizma turbofolka. Autori i saradnici su Vlada Divljan (Idoli), Srdjan Gojković Gile (Električni orgazam), Zoran Kostić Cane (Partibrejkers), Milan Mladenović (EKV), Zoran Radomirović Švaba, Goran Čavajda Čavke, Roky Erickson i naravno, neprevazidjena Anica Dobra.”
Jovana Coka Stanković je jedno od zaštitnih lica našeg Rock Radija (96,2 MHz). Coka radnim danima vodi Jutranji Program. Muzički promoter, ne promoterka. Kao radijski voditelj i novinar karijeru je započela na Dvestadvojci i TV Metropolisu. Kao prava rokerka Coka je odabrala „Kosu”… „Zanimljivo je da sam sasvim slučajno omiljeni saundtrek prvo čula kao muzički album, a tek onda doživljaj spojila sa pokretnom slikom. Od letargije do histerije, od ljubavi do prezira, od potpune nezainteresovanosti do veltšmerca… takav je emotivni rolerkoster koji na prvu izaziva muzika za film ,,Kosa”. I jedan je od onih albuma koji kad se stave na „shuffle mode“, iako sve znaš napamet, potpuno drugačije voze. Jedan je od onih koji svoj večni život živi i mimo filma i mimo pozorišta.”
Daniel Kovač je gitarista benda Jarboli. Čovek koji stoji iza projekta Jesenji Orkestar. Kantautor. Voli da crta grafike u Paint-u. Za sobom ima objavljenih 6 knjiga, od čega je prva bila u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Razgovarali smo o muzici iz filma „M.A.S.H.”… „Moja omiljena filmska pesma je „Suicide is Painless” iz filma „M.A.S.H.”. Ceo film je neposredan i haotičan. Režiser Robert Altman je dozvolio glumcima da pričaju u isto vreme, što do tad nije bilo poželjno na filmu. Film je antiratni i nosi poruku humanizma. Pesma koju peva Johnny Mandel ima sve osobine filma – blesava, ironična, ali ostavlja osećaj brige za ljude. A humor je najvažniji zato što je on lek za krute i stroge situacije u životu. Inače tekst pesme je napisao sin Robert Altmana, Mike. Robert Altman je hteo sam da napiše tekst za glupu pesmu, ali nije mogao. Pa je taj zadatak dao svom petnaestogodišnjem sinu koji je tu pesmu napisao bukvalno za pet minuta. i to je to. :)”
Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac
