Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac

            Među ovih 50 intrevjua koje smo uradili, muzika iz filma ,,Kosa” pojavila se nekoliko puta. ,,Kosa”, J. Rado-a i G. Ragni-a, se prvo pojavila kao pozorišni mjuzikl 1968. godine na Off-Off Broadway njujorškoj sceni. Filmsko izdanje koje je režirao Miloš Forman, pojavilo se 1979. Interesantno je to da je mjuzikl ,,Kosa” u Beogradu doživeo premijeru samo godinu dana kasnije od Njujorka. To je bila četvrta ,,Kosa” na svetu, nakon Njujorka, Londona i Minhena. Komad je postavljen na sceni pozorišta Atelje 212, u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića. Glavne uloge igrali su Miša Janketić, Branislav Milićević Kockica, Dragan Nikolić, Jelisaveta Seka Sablić, Dušan Prelević i Mira Pejić Armenulić. 2010. godine, u istom pozorištu, reditelj Kokan Mladenović uradio je novu verziju ,,Kose”. U glavnim ulogama našli su se Sergej Trifunović, Ivan Jevtović, Gordan Kičić, Katarina Žutić. Muziku je uživo izvodio bend Vrooom. Pozorište na Terazijama, kao specijalizovano pozorište za mjuzikle od samog osnivanja, podarilo je našoj publici veliki broj svetski poznatih i kultnih mjuzikala. Rediteljka Soja Jovanović na scenu Pozorišta na Terazijama 1990. postavlja mjuzikl ,,Neki to vole vruće”, prema istoimenom filmu iz 1959, velikom hitu slavne Marilyn Monroe, u kome glavne uloge igraju Svetislav Bule Goncić, Rade Marjanović i Ivana Mihić. To je ujedno i najduže igrana predstava ovog pozorišta. Mjuzikl ,,Kabare” na Terazijama doživeo je dva izdanja: 1993. Soja Jovanović uloge je poverila Dari Džokić, Radetu Marjanoviću i tada debitantkinji Ani Sofrenović; a 2007. pozorište je pozvalo Chet Walker-a, višestruko nagrađivanog Broadway-skog koreografa, da uradi novu verziju ,,Kabarea” sa Ivanom Knežević i Slobodanom Stefanovićem u glavnim rolama. Mjuzikl ,,Brilijantin” u pozorštu na Terazijama režirao je Mihailo Vukobratović, a postavljen je čak tri puta 1995. , zatim 2001. i 2009. sa Žarkom Stepanovim i Ivanom Popović. Mjuzikl ,,Čikago” postavio je Kokan Mladenović 2006. godine, i to sa, prvi put do tada, dve potpuno ravnopravne postave. Roksi i Velmu kod nas igrale su Jelena Jovičić i Sloboda Mićalović, odnosno Ivana Knežević i Katarina Gojković. Izveden je više od 300 puta, ali i dalje se traži karta više. Mjuzikl ,,Mamma Mia”, iz 2015. u režiji Juga Radivojevića ove godine doživeo je 150. izvođenje. U glavnim ulogama našle su se Milena Živanović i Jelena Jovičić. Za Pozorište na Terazijama Jug je postavio i kultnog ,,Fantoma iz Opere” sa debitantkinjom Martom Hadžimanov, koja je bila najmlađa Kristin ikada, Slobodanom Stefanovićem i Slavenom Došlom u glavim ulogama. A 2021. u ovom pozorištu Vladan Đurković postavlja veliki filmski hit ,,Flashdance”. Neke od uloga tumače Nevena Nerandžić, Slaven Došlo, Milena Živanović, Marta Bogosavljević, Milena Moravčević, Tanja Bošković i drugi. Za BEMUS 2007. reditelj Nebojša Bradić postavlja mjuzikl ,,Jadnici” na velikoj sceni Madlenianuma. Žan Valžana je tad igrao Zafir Hadžimanov, koga je vremenom zamenio Nebojša Dugalić. ,,Jadnici” su doživeli stoto izvođenje.

            Od produkcija van Beograda izdvojili bi smo ,,Violinistu na krovu”, iz 2015. koji postaje ultimativni hit mjuzikl u koprodukciji SNP-a i Novosadskog pozorišta, čiju režiju potpisuje Atila Bereš, i Narodno pozorište iz Niša, koje prošle godine postavilo je svoju verziju mjuzikla ,,Neki to vole vruće”, sa Draganom Mićalović, Urošem Milojevićem i Aleksandrom Marinkovićem u glavnim ulogama, gde je muzički saradnik bila kompozitorka Irena Popović.

            Muzički ukus naših današnjih sagovornika i sagovornica je jedan veliki miks: od rok muzike do operske arije.

            Đorđe Živadinović Grgur je glumac, stalni član Reflektor Teatra, performer, plesač, reditelj i sve više pesnik. Bio je Kralj Petar II Karađorđević. Gledali ste ga u serijama ,,Ubice moga oca” i ,,Crveni Mesec”. Igrao je i u nagrađivanom filmu ,,You won’t be alone” Gorana Stolevskog. Od 2012. igra u predstavi ,,Muškarčine“ Reflektor Teatra. Gledali ste ga i u projektima ,,Luča Mikrokozma“, ,,Ženidba Dušanova“, ,,Autentična tumačenja ’68”, ,,Udarna vest”, ,,Prosidba”, ,,Da li bi htela da se još ponekad nađemo” i ,,Posle vas”. U ,,Krsmancu” je režirao komad ,,Kako sam stvarno, onda kada sam sama” koji je na repertoaru ovog pozorišta. Igrao je i Džeka Trboseka u internacionalnoj interaktivnoj predstavi ,,In His Mind”.. Đorđe nam je  priznao da je ovo za njega veoma težak zadatak: „Ovo je stvarno izuzetno teško pitanje, podjednako kao omiljeni film ili omiljena pesma, dakle duplo teže jer objedinjuje ove stvari. Ali, ako bih morao da izaberem, pored sjajnih autorskih muzika, možda bih se ipak opredelio za soundtrack Jana Tirsena za Čudesnu sudbinu Amelije Pulen jer sam odatle beskrajno zavoleo Jana kao kompozitora. To je muzika koja je film dovela na nivo bajke, a bajke svi volimo, s tim što je tu sve životnije i još živopisnije, svaka je vrsta emocije istančana kompozicijama koje su više nego autentične i koje retko ko ne upamti. Mada jako volim i muziku Filipa Glasa za film ,,Sati”, koja je daleko svedenija i melanholičnija u odnosu na Janovu za Ameli, takođe sam njegov opus počeo da istražujem i volim posle tog filma, obožavam ,,Uspavanku” iz ,,Panovog lavirinta”, volim muziku iz serija ,,Euphoria” i ,,White Lotus”. Kao što rekoh, ozbiljno teško pitanje, kako bilo, mislim da je muzika jako bitan element u filmu, neretko može biti i spasonosan, ako ne ponekad i ključan!“

            Ivana Medić je muzikolog. Svoju doktorsku disertaciju odbranila je na Univerzitetu u Mančesteru, Velika Britanija. Već deset godina naučna saradnica Muzikološkog instituta SANU. Autorka je pet knjiga i preko 90 naučnih radova. Radila je i kao glavni muzički urednik na Trećem programu Radio Beograda. Aktivno svira klavir i bass-gitaru. Članica je ansambla Hoketus, koga čine naši istaknuti muzičari, a koji se bavi promocijom savremene muzike.  “Da li smem da nominujem film ,,Tesna Koža” i album ,,Buvlja Pijaca” Riblje Čorbe? Znam da to nije baš cool, ali to je legendaran film, a muzika je savršeno uklopljena uz tu priču o korumpiranom preduzeću i nesposobnom direktoru.”                            

            Bariton Marko Pantelić studirao je na beogradskom FMU. Bio je član Operskog studija Narondog pozorišta u Beogradu gde je ostvario brojne uloge. 2019. godine postaje solista ansambla nemačkog Magdeburgškog teatra, a ove godine u januaru imao je premijeru opere ,,Evgenije Onjegin” gde je igrao naslovnu rolu. Pored Onjegina do kraja ove sezone publika matične kuće videće ga u još dve premijere ,,Arijadna na Naksosu” i ,,Ljubavni Napitak”. Krajem maja u Beogradu će nastupiti sa eminentnim sopranom Katarinom Jovanović, dok će ih na klaviru pratiti Jovan Mitić Varutti. Marko je bio iskren: „Jedna od meni najdražih produkcija koje sam radio u Teatru u Magdeburgu, u Nemačkoj, bila je Mocartova opera „Titovo milosrđe”, u režiji jednog od najznačajnijih nemačkih operskih reditelja starije generacije, Ditriha Hilsdorfa, naročito cenjenom upravo po svojim inscenacijama Mocartovih dela. Kada je saznao da dolazim iz Srbije, počeo je ushićeno da mi priča o filmovima Emira Kusturice, čiju „Crnu mačku, belog mačora” obožava! Tokom pauza mi je tražio da mu na klaviru sviram muziku iz tog filma, probao sam, ali nisam umeo. Iako je mnogima prva asocijacija na Kusturičin opus njegov rani period predvođen filmom „Sjećaš li se, Dolly Bell”, meni su posebno dragi „Crna mačka, beli mačor” i naročito „Podzemlje”. Međutim, kada govorim o muzici iz njegovih filmova, osim dva filma koja sam pomenuo, najdraži mi je „Život je čudo”, čiji soundtrack imam na telefonu i koju slušam vrlo rado kada me „drmne” nostalgija. Ova muzika je lišena, za Kusturicu uobičajenog (po mom mišljenju) prezasićenog zvuka trubačkog orkestra. Jedna široka paleta raznovrsnih instrumenata sa našeg podneblja, od  iskonske frule i drombulja, egzotičnog cimbala, preko neizostavne violine i harmonike, do fino dozirane trube/tube, slika i elegičnu i energičnu partituru ove tople ljudske priče, nekada komične, nekada tragične. Ima u toj muzici, kao i u gotovo svim Kusturičinim delima, nečeg felinijevskog, a opet duboko osenčenog jakim crtama našeg osobenog mentaliteta. Veliki je Kusturica, velika je naša kinematografija!”

            Nada Šargin je glumica. Prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Milena Katić u Vremenu zla, Ibzenova Nora, Čehovljeva Ana Petrovna. Gledali ste je u filmovima „Sutra Ujutru”, „Kelti”, „Živ Čovek”, „Trag Divljači”. Od nagrada ima i Ružicu Sokić, i Zorana Radmilovića, i Rašu Plaovića, i Zlatnu Kolajnu, i Zlatnog Ćurana, i Miloša Žutića i dve Sterijine nagrade i Caricu Teodoru. Nada kaže da filmsku muziku koristi kao inspiraciju u odgovarajućim trenucima… „To je muzika iz filma „Čudesna sudbina Ameli Pulen”, slušala sam je svaki dan u trudnoći, nežna je, suptilna, vesela i ponekad setna. Inače jako volim muziku Majkl Najmana iz filma „Klavir”. A sada najviše slušam muziku iz filmova „Prljavi ples” i „Vatrene ulice”, kad peglam pogotovo i kad radim po kući.”

            Vladimir Čubrilo je savremeni igrač, pedagog, koreograf i sudija na plesnim takmičenjima. Završio je srednju baletsku školu Lujo Davičo u klasi Isidore Stanišić, a zatim diplomirao kao prva generacija na Institutu za umetničku igru. Kao deo Bitef Dance Company sarađivao je sa velikim brojem koreografa od Isidore Stanišić i Maše Kolar do Guy Weizman-a i Edward Clug-a. Igrao je u plesnoj verziji ,,Proklete Avlije” i u operi ,,Služavka gospodarica” u Narodnom pozorištu. Igrao je malog Džeka Trboseka u internacionalnoj interkativnoj predstavi ,,In His Mind”. Dobitnik je dve nagrade Specijalna pohvala Terpsihora. Igrao je glavnu ulogu u filmu ,,64.74” Katarine Stojković. I dok iščekujemo nove projekte do kraja sezone Vladimirov izbor je pao na jedan poseban film: ,,Sopranska arija ,,Lascia Ch’io Pianga” G.F. Händel-a kojom počinje film Lars von Trier-a ,,Antichrist” je za mene najdirljivija muzika na filmu. Tu postoji ozbiljna suprotnost slike i tona. To što gledate i to što slušate se u vama neverovatno bori. Pokreće vas, ali i lomi u istom trenutku. Jako mi se dopada taj kontrast dve scene, scene ogromne nagonske strasti i sexualnog uzbuđenja, koja je u totalnoj suprotnosti sa nečim nevinim i čistim, što će biti okončano smrću. Kao ,,gašenje” sa jedne strane, ali u isto vreme ,,ponovno rađanje” sa druge strane.”

            Aleksandra Janković je glumica, članica pozorišta Atelje 212 i zvezda serije ,,Azbuka našeg života”. ,,Buđenje iz mrtvih”, ,,Sedam i po”, ,,Ajvar”, ,,Vratiće se rode”, ,,Budva na pjenu od mora”, ,,Odbačen” i ,,Mali Budo” su samo neke od veoma upečatljivih filmskih i tv uloga. U pozorištu je bila Gertruda, Slavica Eklston, Kortni Lav, gospođa Hinkeman, a pamtite je i sigurno iz ,,Grobnice za Borisa Davidoviča”, ,,Dvije”, ,,Sudnjeg dana”, ,,Skakavaca” i ,,Nemreš pobjeć od nedjelje”… dobitnica je Sterijine nagrade, Zoranovog Brka i nagrade Branka i Mlađa Veselinović. Ove sezone obavezno je pogledajte u predstavi Tanje Šljivar ,,Režim Ljubavi” u Ateljeu 212. Aleksandra je bila odlučna: „Morricone! Ostala sam zaglavljena u ranom odrastanju, u nekom drugom, romantičnijem i bezbrižnijem vremenu. Njegova me muzika, jednostavno, veseli. Romantična je a ima i dramatike koja me je uvijek zabavljala. Bila sam pasionirani obožavalac stripova i nerijetko sam ga čula dok sam plovila carstvom stripa.“

            Aleksandar Nikolić je upravnik Malog pozorišta Duško Radović i operski reditelj. 2018. dobio je priznanje grada Jerusalima za izvanredan doprinos kulturi. U Madlenianumu je postavio mjuzikl ,,Ljubav i Moda”. U SNP-u je režirao opere ,,Faust”, ,,Rigoleto”, ,,Aidu” i ,,Vladimira i Kosaru”. U Narodnom pozorištu u Beogradu 2014. postavio je Šekspirove ,,Sonete”, a na repertoaru ovog pozorišta možete pogledati operu ,,Orfej i Euridika” koju je Aleksandar režirao. 2018. režirao je i Mozart-ovog ,,Don Giovanni”-a sa kineskim i srpskim operskim umetnicima. Poslednji projekat koji je uradio jeste opera ,,Tosca” sa internacionalnim zvezdama i Beogradskom filharmonijom. Aleksandar nam je rekao: “Obožavam filmsku muziku i kada kompozitor napravi mikrouniverzum od soundtracka kao u ,,Engleskom pacijentu”. Čujemo šuštanje peska u pustinji, vidimo avion kako leti visoko iznad dina, vidimo italijanske čemprese i razrušeni manastir Svete Ane.  Ali i još uzbudljivije stvari koje ne mogu da se dočaraju drugim sredstvima. Čujemo usamljeno Hanino srce koje depresivno kuca u fagotima i njen strah od večne samoće u visokim tremolo gudačima i njenu varljivu nadu u duvačima… i sve to od jednom. Te tajne lika i situacije nekada može da nam otključa samo muzika.”

            Jelena Janković aka #BitefŽena.  Fotografiju je završila kod Aleksandra Radoša. Bila je zvanični fotograf Bitef Dance Company i nacionalnog Ansambla Kolo, za koji je uradila i monografiju povodom 70 godina postojanja. Njene radove možete naći u magazinima ,,Rolling Stone”, ,,National Geographic”, ,,Der Spiegel”, ,,ELLE”, ,,LensCulture” i ,,Vice”. Izlagala je fotografije od Meksiko Sitija preko Berlina i Moskve, do Kuala Lumpura i Tokija. Autorka je  fotografija za preko 150 pozorišnih produkcija i 11 godina je radila za Bitef Festival. Autorka je velikog broja originalnih projekata od kojih bi smo izdvojili ,,8. Kat”, ,,KOLOroid” i ,,Rave Cat”. Danas radi kao asistent na odseku za fotografiju Zagrebačkog sveučilišta Algebra… ,,What A Life”, iz filma ,,Another Round”, pored toga što je numera jedne od najboljih plesnih filmskih scena, to je ujedno i numera koja objašnjava život. Kombinacija poruke koji film šalje, emocija  plesa koji izvodi Mads Mikkelsen, je definitvno pesma koju pustim kada krene život da boli u nekim danima. I da, plešem u stanu kao Mads. Razume se da nas ta scena u filmu poziva na životni ples i neodustajanje. Zato ljubav za ovaj film i muziku.”

,,What a life, what a night… What a beautiful, beautiful ride… Don’t know where I’m in five but I’m young and alive…Fuck what they are saying, what a life”

            Nani Poljanec je ambasador slovenačko-srpskog prijateljstva. On je kolekcionar i imitator, a pre svega čovek velikog srca. Nanijev otac rodjen je u Beogradu, pa otud i želja da svaki slobodan trenutak Nani provodi kod nas. Nani je inače autor jedinstvenog i originalnog Ljudskog muzeja u Rogaškoj Slatini, u Sloveniji. Nanijev muzej je veoma često domaćin velikom broju projekata iz Srbije. Autor je knjige ,,Kralj Petar u slovenačkim Alpima”. Kako sam kaže njegovo najveće veselje je da razveseli ljude oko sebe. Nani je po pitanju omiljene muzike iz filma bio jako ličan: ,,Moj ultimativni izbor je svakako glavna tema iz filma ,,Godfather”, filma kojeg obožavam, autora Nino Rota & Carlo Savina. Jednom sam se nešto zezao na jednom partiju imitirajući Dona i tako sam bez audicije dobio tu ulogu u jednom političko – satiričnom show-u na nacionalnoj TV Slovenija koja se zvala ,,HriBar”. Od 2004. do 2010. imali smo preko 200 emisija. Uvek kad sam čuo tu numeru ja sam ,,ušao” u lik Don Corleona i zamišljao sam da sam na svojoj plantaži paradajza u nekom malom selu na Siciliji i automatski uradio onu poznatu grimasu na licu, koju je za film ,,patentirao” Marlon Brando. Sa jednom grupom smo bili 2007. učesnici na Slovenačkom izboru za Eurosong gde smo osvojili 3. mesto među 95 grupa. Tada mi je prijatelj tu temu iz filma instalirao na mobilni telefon, koja me uz svaki poziv prati još danas. 2017. pozvao me je Luka Šulić iz 2 Cellos, da odigram ulogu Don Corleona u njihovom spotu. Naravno odmah sam bio ZA. Do danas je taj spot videlo preko 8 miliona ljudi, tako da me ta tema prati svakodnevno već 20 godina.”

            Aleksandra Denda je jazz/soul kantautorka i muzički pedagog, čije se muzičko stvaralaštvo našlo na projektima nominovanim za Gremi, Latin Gremi i Emi nagrade. Nakon studija na bostonskom Berklee koledžu, gde je bila stipendista, i 10 god u Americi, odlazi u Španiju na Master studije iz muzikoterapije. Aleksandrinu karijeru upotpunile su mnogobrojne saradnje sa istaknutim muzičkim umetnicima po Americi (Patrice Rushen, Marko Djordjevic & SVETI, Women of the World, Joey Blake, Jose Merce, Thana Alexa, Antonio Sanchez, Albino Mbie),  kao i nastupi u nekim od najprominentnijih koncertnih hala i klubova – Carnegie Hall, Kennedy Center, MoMA, Blue Note Jazz Club, Sedište UN u Njujorku. 2020. se kao su-osnivač i lider vokalnog ansambla ROSA, našla kao gost na albumu ,,ONA”, njujorške jazz pevačice Thane Alexe, koji je nominovan za Grammy  nagradu u kategoriji ,,Best Vocal Jazz Album”. Aleksandra je izabrala muziku iz filma Babel: ,,Bibo no Aozora / Endless Flight” iz filma ,,Babel” (Ryuichi Sakamoto & Gustavo Santaolalla) Kada su soundrack i vizual u savršenoj simbiozi, muzika amplifikuje celu priču i slici daje tu četvrtu dimenziju, satkanu od emocija i nedodirljivih utisaka. Za mene, ta sinteza je prelepo ostvarena u Babelu, a još dodatno kada slušamo samu muziku, ima moć da nam rasplamsa maštu i dalje nas povede u neki drugi svet, koji je pri svakom slušanju oslikan nekim drugim bojama i kistovima. Organski zvuk, jednostavna ,,orkestracija”, gde melodija, kao i emotivna zanesenost i iskrena interpretacija izvodjača nose celu kompozicuju i neminovno se podvlače pod kožu slušaoca.”

Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac