Autor teksta: Ivan Ilić – Kišoljubac

U okviru programske celine ,,Doku Fest” prikazan je dokumentarni japanski film ,, Rjuiči Sakamoto – Opus”, koji govori o legendarnom japanskom kompozitoru Sakamotu koji je krajem 2022. boreći se sa rakom, skupio snagu i nastupio poslednji put. Film sadrži dvadeset kompozicija koje su u filmu izvedene bez i jedne reči, obuhvtajući najznačajnija Sakamotova dela. Na ovogodišnjem FEST-u biće prikazan i animirani film ,,Dečak i čaplja”  čiji je kompozitor imao nominaciju za Zlatni globus, za najbolju muziku. Zlatni globus ove godine za najbolju muziku otišao je u ruke kompozitoru Ludvig Goransonu za film ,,Openhajmer”, dok je na istoj dodeli pevačica Bili Eliš odnela nagradu za najbolju numeru ,,What was I made for” za film ,,Barbie”. Ludvig Goranson je za muziku za  ,,Openhajmera” dobio i ovogodišnju nagradu Bafta i nominaciju za ovogodišnjeg Oskara. Film ,,Barbie” ući će na listu retkih filmova koji su imali više od jedne numere u kategoriji najbolja numera iz filma, za nagradu Oskar. Kompozitor sa najvećim brojem nominacija za Oskara, Džon Vilijams, i ove godine je nominovan i to za poslednji deo Indijna Džonsa. Nama danas na um padaju ,,Baby I love Your way” hit iz filma ,,Reality Bites”, ,,Stan” duet numera Eminema i Dido za film ,,8 Milja”, numera Julee Cruise ,,Summer kisses, winter tears” za film ,,Until the end of the World” .  Naši sagovornici imaju zaista sjajan ukus i nadamo se da ćete i Vi da se podsetite kvalitetne muzike…

            Stefan Radović je sistemski i porodični terapeut i konstelator metoda ,,Porodični raspored”. Kreirao je preko pet mentorskih programa u oblasti razvoja i napretka ličnosti kao što su na primer ,,Čarobno ogledalo” i ,,Dnevnik mojih snova”. Takođe se bavi prana isceljenjem i međunarodni je Bahov praktičar. Stefanov citat ,,Život je bajka, čiji si ti pisac” obeležiće dalji tok njegove karijere. Autor je sjajne ,,Bajke u tegli” koja sadrži citate iz poznatih bajki, razne izazove i vežbe kojih ukupno ima 111, a koje će vam sigurno promeniti pogled na svet oko vas. Autor je i knjige ,,Zoeland – Tajna čarobnog kraljevstva”. I dok iščekujemo novu Stefanovu knjigu ,,Emocionalna gravitacija”, priznao nam je koja je to filmska melodija koja ga lako navede na duboka razmišljanja…  ,,Za mene, jedan od najupečatljivijih soundtrackova je iz filma ,,Interstellar” Christopher Nolana, komponovan od strane Hansa Zimmera. Ta muzika ima moć da me potpuno uvuče u atmosferu filma, da osetim svu težinu i čežnju putovanja kroz vreme i prostor. Melodija orgulja i intenzivni ritmovi stvaraju emotivnu dubinu koja ostaje urezana u sećanju. Svaki put kada čujem tu muziku, ponovo proživljavam fascinantno putovanje kroz kosmos i ljudsku borbu za opstanak. Ali dok sam pisao ,,Zoeland”, moram priznati da sam često slušao Tomas Njumanovu muziku za film ,,Saving Mr Banks”. Bila je odlična inspiracija. ”

            Željko Maksimović je glumac, prevodilac i voditelj. Završio je glumu na FDU-u u klasi Vladimira Jevtovića. Igrao je u skoro svim beogradskim pozorištima od Ateljea 212 i JDP-a, preko BDP-a,CZKD-a i Dadova, do UK Vuk i Bitef Teatra. Veoma je aktivan i na nezavisnoj posorišnoj sceni. Stalni je saradnik na projektima multimedijalne umetnice Ivane Ivković, od kojih su neki prikazani širom Evrope. Predstava ,,Granična lepota”, u kojoj Željko igra glavnu ulogu, uvrštena je u zvaničnu selekciju Praškog kvadrijenala scenskog dizajna i prostora 2019. Igrao je u predstavi ,,Dr Auslander”, koja je bila u takmičarskom programu BITEF Festivala 2022. Igrao je i u predstavi ,,Režim ljubavi” u Ateljeu 212 i u performasu ,,Druga strana normalnosti” u Kolarčevoj zadužbini.  Željko je član organizacije Echo Animato koja se bavi istraživačkom umetnošču. Za jednog takvog kreativca samo jedna numera nije dolazila u obzir… ,,E ovako, ja nikad ne umem da se odlučim za jednu stvar, pa ne mogu ni sada. Tri saundtreka koji mi prvi padaju napamet (zapravo ih je četiri, ali budite strpljivi) su ,,Twin Peaks”, što je samo po sebi nekoliko saundtreka i ne zna koji je bolji, ali hajde da se ograničimo na 3. sezonu i epizode koje su se završavale jednom numerom (kao i sve što je Linč ikada uradio na temu filmske muzike), zatim ,,Kill Bill” kao jedno uzbudljivo putovanje i komentar na sam film, ponekad i vrlo plastično podcrtavanje same radnje, al Tarantinu se to može i dva saundtreka Sofije Kopole (ili sve njene saundtrekove) – ,,The Virgin Suicides”, sa zamamnom numerom ,,Playground Love” francuskog dua Air, i ,,Marie Antoinette” koji svojim anahronističkim izborom post-punk i synth-pop numera ’80-ih u kombinaciji sa klasicima poput Vivaldija ili Skarlatija grade emotivni i generacijski most do kraljice koja je nesvesna realnosti u kojoj se nalazi u sjajnoj interpretaciji Kirsten Danst, jedne od najboljih glumica Holivuda.”

            Aleksandra Veljković završila glumu na novosadskoj akademiji umetnosti u klasi Borisa Isakovića. Na istoj akademiji danas ima zvanje docentkinje i predaje scenski pokret, mačevanje i komediju del arte. Stalna je saradnica Reflektor teatra. Radila je scenski pokret za predstave ,,Ana Frank” šabačkog pozorišta, ,,Betmen Robin Beograd” Reflektor teatra i ,,Bruklin i mačke u kontejnerima” Regionalnog pozorišta iz Novog Pazara. Igrala je u predstavama ,,Gamma Cass”, koja je bila uspomena na Jovana Ćirilova, ,,Krici i šaputanja” Bergmanov komad izveden u Krsmancu, a predstavlja praktični deo doktorskog umetničkog projekta Borjanke Ljumović, ,,San o Mileni” biografskoj priči o Mileni Pavlović Barilli, koja ima zapažena gostovanja u inostarnstvu, ,,Čudo Lavinija” koja je igrana za rođendan Bitef teatra 2023. godine. Imala je epizodne uloge u britansko-američkoj seriji ,,Miss Scarlet and the Duke”, koja je snimana u Beogradu,  i domaćoj seriji ,,Pasjača” u režiji Marka Manojlovića. Numere koje je odabrala za ovu priliku, oni koji je poznaju privatno rećiće da je one zapravo najbolje opisuju… ,,Uvek imam tremu od ,,leksikonskih pitanja” (iako su mi leksikoni oduvek bili zabavni). Imam osećaj da u trenutku uvek zaboravim ono što mi je zapravo najvažnije ili mi pod pritiskom ništa i ne pada na pamet. Tako da – na pitanje koja mi je omiljena tema ili muzika iz filma – dve pesme su prve bile u glavi, pa mislim da su možda i najtačniji odgovor, te ih ovde i navodim. Možda neke druge naknadno nagrnu u sećanje, ali ostaću verna prvom utisku.  ,,Moon River” iz filma ,,Breakfast At Tiffany’s” iz 1961. godine. Ne znam zašto , uvek mi budi neki dihotomični osećaj. Istovremene topline i tuge. Usamljenosti i sigurnosti. Uvek se rasplačem kada je slušam. Generalno retko koju pesmu zavolim sa nekim konkretnim razlogom (poneka podseti na osobu, ili događaj, ali mahom mi najdraže postanu one koje me prosto ,,urade” na prvo slušanje, razliju neke boje kroz mene i te boje vremenom nikada ne izblede). ,,Moon River” i dan-danas isto deluje na mene.  Ipak sam ja Mesečevo dete. ,,Colours Of The Wind” iz crtanog filma ,,Pokahontas”. Inače mi je to možda i omiljeni Diznijev crtani ,,starije generacije”. A ovu pesmu oduvek osećam kao deo sebe. Kao dah. Uvek mi donese neki osećaj slobode, baš kao vetar. Reči, muzika i celokupni ,,vajb”. Jednom su me pitali kojom bih pesmom sebe opisala – i ovo je prvo što mi je palo na pamet.”

            Bojan Petrović je frontmen beogradskog benda Irish Stew of Sindidun. Ovaj bend svira muziku koja je fuzija irskog folklora i mnogih drugih muzičkih pravaca. Bend za sobom ima četiri studijska albuma, od kojih je prvi album ,,So many words” objavljen 2005. godne., što će reći da im se uskoro bliži dvadeseti rođendan. Bojan u bendu peva i svira irsku frulu. Pojedinci smatraju da je manirski jedan od najboljih frulaša u regionu, iako je frulu počeo da svira za svoju dušu, a onda privremeno zamenio tu poziciju u bendu i na njoj ostao do dan-danas. Bojan je jedno vreme bio frulaš u Orthodox Celts-ima. Kolege ga smatraju i veoma cene kao tekstopisca. Dugi niz godina trenirao je futbal, i to danas smatra svojim neiskorišćenim talentom. Navija za Manchester United. Voli da kuva. I dok iščekujemo koncert u Elektropioniru, 15.marta, on kaže kliše, a mi kažemo samo logičan odabir muzike iz filma za ovu našu priliku… ,,Možda će zvučati kao kliše, ali muzika iz filma koja me je najviše dotakla i za koju sam posebno vezan je ,,Braveheart” soundtrack. Ne mogu da odredim zbog čega tačno ali je uvek bila pokretač i u meni budila neke posebne emocije. I kada sam tužan i kada sam lepo raspoložen, jednostavno ,,legne” i resetuje situaciju da sve bude potaman. A to je sve bilo mnogo pre nego što ću uopšte početi da razmišljam da se bavim keltskom muzikom. Postoji čak i jedna anegdota. Godinama kasnije, imao sam običaj da poslednjeg dana u godini odvojim nekoliko minuta i odsviram na fruli najpoznatiju numeru sa tog soundtracka, ,,For The Love Of The Princess”. Ta tradicija je trajala najmanje desetak godina i bila je neka vrsta mog malog ličnog rituala. Način da sam sa sobom u miru zaokružim kalendarsku godinu. Kad prostorijom oživi ta melodija, onda je sve OK. Pa možemo dalje.”

            Sanja Ninković je završila baletsku školu ,,Lujo Davičo”. Od 2001. godine članica je baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je danas solistkinja. Igrala je u ,,Uspavanoj lepotici”, ,,Žizeli”, ,,Labudovom jezeru”, ,,Aleksandaru”, ,,Limenom dobošu”, ,,Viva la vida”, ,,Hazarskom rečniku”, ,,Ko to tamo peva”. Od osnivanja Bitef Dance kompanije angažovana je kao gostujući igrač, tako da nam je pokazala šta sve može i u savremenom plesu. Prva je dobitnica nagrade ,,Veruj u sebe” za komad ,,Jedan”, koju dodeljuje Beogradski festival igre. Dobitnica je i nagrada ,,Smiljana Mandukić”, ,,Dimitrije Parlić”, ,,Nataša Bošković” i nagrade ,,Ohrabrenje”.  U matičnom pozorištu, na velikoj sceni, u okviru projekta ,,Mladi koreografi” uradila je koreografiju za balet ,,Mamac” na autorsku muziku Maje Ćurčić i Marka Đukića. Sanja je imala ličan pristup u odabiru filmske muzike… ,,Najmoćnija uvodna filmska scena, upravo zbog muzike – film ,,Izgubljeni autoput” Dejvida Linča na muziku Dejvida Bouvija i pesmu ,,I’m Deranged”. Kompozicije koje su mi, od prvog momenta slušanja, zauvek ostale urezane u sećanju su ,,Lux Aeterna” od Klint Mansela iz filma ,,Rekvijem za san” ( Daren Aronofski) i glavna tema iz filma Šindlerova lista ( Stiven Spilberg) kompozitora Džona Vilijamsa. Ove dve kompozicije doživela sam kao najupečatljiviji primer simbioze muzike i filmskih scena, kada ne možete da se odlučite da li moćniji utisak ostavlja ono što gledate ili slušate, već samo prepuštate da vas obuzme savršena sinergija oba umetnička dela. Izdvojila bih još i muziku Maks Rihtera za seriju ,,Ostavljeni” , Hildur Gudnadotir  za film ,,Dzoker”  i soundtreck iz filma ,,Djangova osveta” (Kventin Tarantino) , koja me je inspirisala i za jednu koreografiju u mojoj predstavi ,,Jedan”. Za kraj i jedna kompozicija iz domaće kinematografije, a to je pesma ,,Za Beograd” Vojislava Vokija Kostića iz filma ,,Ko to tamo peva”, uz koju sam , nebrojeno puta, doživela božanstvene momente na sceni, zajedno sa mojim kolegama, u našoj istoimenoj kultnoj baletskoj predstavi.”

            Aleksandar Đinđić je pozorišni i tv glumac, sa zvanjem Doktora umetnosti. Profesor glume na prištinskom Fakultetu umetnosti. Televizijska publika pamti ga iz serija ,,Kljun”, ,,Močvara” i ,,Jutro će promeniti sve”. U Beogradu publika ga je gledala u predstavama ,,Radnici umiru pevajući”, ,,Život stoji žvot ide dalje”, ,,Krici i šaputanja”, ,,Testirano na ljudima”. Danas ga možete pogledati u predstavama ,,Kretanje” i ,,Naš sin”. Dobitnik je Sterijine nagrade na 65. Sterijinom pozorju za glumačko ostvarenje. Igrao je na niškim, kragujevačkim, lazarevačkim, čačanskim, pirotskim i kruševačkim daskama koje zivot znače. Sa svojim studentima uradio je pozorišnu verziju Majkl Kaningamove knjige ,,Sati”. Na 56. BITEF Festivalu igrao je u predstavi ,,Dr Auslander” koja je bila u glavnom takmičarskom programu.  Autor je dve knjige ,,Poetsko-realistički svet predstava Nahod Simeon i Šuma blista” i ,,Na crveno slovo”. Aleksandar je odabrao muziku iz jednog domaćeg ostvarenja… ,,Muzika koju za ovu priliku izdvajam je muzika Borisa Kovača za film Olega Novkovića ,,Beli, beli svet” iz 2010. godine. Bliska nečemu što je pozorišna muzika, ne samo zbog songova koje pevaju glumci, već i zbog tog ,,kamernog” zvuka i melodija (orkestar čine violina, gitara, harmonika, kontrabas i klarinet) koje otvaraju niz asocijacija koje se tiču podneblja, mentaliteta, lokaliteta, Balkana… nečega što je, čini mi se, duboko ukorenjeno u kolektivnom nesvesnom. Ova muzika me, takođe, podseća na vreme predivnih i važnih predstava u srpskom pozorištu i jedne od meni omiljenih ,,Nahod Simeon” (predstava SNP-a) za koju je muziku pisao upravo Boris Kovač – muzika koja je izvođena uživo i činila da se ovaj veličanstveni scenski događaj ,,odvoji “ od zemlje.  U filmu ,,Beli, beli svet” muzika je, za mene, nastavak te priče, čiji je centar Milena Marković.  Song koji peva Nebojša Glogovac sam nedavno ponovo odslušao. Svaka reč pohvale i divljenja bi bila nedovoljna za taj trenutak u filmu. Takođe, Song rudara na samom kraju filma koji razara i opominje.”