Povodom iznenadnog gubitka voljenog direktora, Beogradska filharmonija se veličanstveno oprostila od Ivana Tasovca posvetviši mu večerašnji koncert na Kolarcu uz ovacije dirnute publike.
Šef dirigent Gabrijel Felc se na početku obratio publici da će umesto minuta ćutanja Beogradska filharmonija svom Tasi pokloniti ono za šta je živeo – a to je muzika. Orkestar je specijalno ovim povodom izveo Valcer broj 2 Šostakoviča, a uz prve taktove produkcijski tim Beogradske filharmonije je u salu Kolarca uneo veliki transparent na kome je pisalo „Beogradska filharmonija voli Tasu“. Filharmoničari su u suzama odsvirali kompoziciju, a ganuta publika pozdravila je ovacijama ovaj gest.
Ostatak koncerta je bio u znaku muzike Dmitirja Šostakoviča, uz nastup vrsnog violončeliste Johanesa Mozera. Nakon Šostakovičeve simfonije broj 10, publika je nagradila muzičare i dirigenta Felca desetominutnim ovacijama.
Koncertu su prisustvovali Premijerka Srbije Ana Brnabić sa partnerkom Milicom, Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, prijatelji Filharmonije Dan Tana, Princeza Jelisaveta Karađorđević i mnogi drugi.
Legendarnom vizionaru, prijatelju svih muzičara i filharmonijske publike, orkestar ne posvećuje samo večerašnji koncert već i svaki naredni koji bude odsvirao kako na Kolarcu tako i u budućoj dvorani Beogradske filharmonije za koju je Tasovac živeo.
Umetnici iz celog sveta opraštaju se od Tasovca – Štarkman, Radulović, Rajskin…
Umetnici iz celoga sveta opraštaju se od Ivana Tasovca uz pisma podrške porodici i Beogradskoj filharmoniji. Veliki Tasovčev prijatelj pijanista Aleksandar Štarkman, zatim violinista Nemanja Radulović, stalni gostujući dirigent Danijel Rajskin samo su neki od njih.
U knjigu žalosti koja je otvorena u Beogradskoj filharmoniji, pored filharmonijske publike, prijatelja institucije i Ivana Tasovca, upisuju se brojni građani koji dolaze u zgradu na Studentskom trgu 11. Naredni koncert Beogradske filharmonije zakazan je već za sredu na Kolarcu pod upravom šefa-dirigenta Gabrijela Felca.
Pismo pijaniste Aleksandra Štarkmana
Plačem, iako skoro da više nemam suza. Izgubio sam prijatelja iz mladosti, kakav se bira jednom zauvek. Družili smo se od šesnaeste godine. Zabavljali smo se, bili nevaljali, radovali se, pevali, pili, učili, plesali, tugovali – zajedno. Mogli smo godinama da ne razgovaramo, ali uvek sam znao da smo bliski. Slike celog života lebde pred mojim očima. Sada postoji praznina u srcu, bol u duši. I znam da srce nikada neće zaceliti, i bol nikada neće potpuno nestati. Ali takođe znam da će Vanjin jedinstveni osmeh, smeh, toplina, ljubaznost, velikodušnost, njegov talenat i muzika zauvek ostati u mom srcu i sećanju.
Duboki naklon gospođi Mariji Tasovac za tako neverovatnog, prekrasnog sina!
Вечнаја памјат!
Pismo Nemanje Radulovića
Drage kolege,
Svi smo u šoku. Siguran sam da bi Ivan najviše želeo da vas vidi angažovane i srećne kako nastavljate istim tempom da stvarate muziku, a sve vas iz produkcije kako kreativno osmišljate buduće sezone. Svaka nota koju budete svirali pratiće Ivana, a on će vas slušati kao i do sada.
Kao što i sami znate, muzika i umetnost imaju moć da pretvore bol i izleče ne samo naše muke, već i muke svih ljudi koji dolaze da nas slušaju. A mi imamo tu moć kada zatvorimo oči da sviramo za sve one koji fizički nisu tu, ali i da nastupamo na bilo kom mestu.
Mislim na sve vas.
Nemanja Radulović
Pismo stalnog gostujućeg dirigenta Danijela Rajskina
Dragi prijatelji,
Duboko sam potresen i skrhan nakon vesti o preranom odlasku Ivana Tasovca …
Teško je zamisliti osobu tako ispunjenu životom, strašću, vizijom i čvrstinom kao što je to bio Ivan.
Pravi i prirodni vođa, bio je veliki prijatelj i ujedinjujuća snaga na toliko mnogo nivoa.
I njegov smisao za humor bez premca mogao je odjednom osvetliti i najmračnije mesto…
Žalim zajedno sa njegovom porodicom i voljenima, njegovim kolegama i prijateljima i sa mnoštvom ljudi čije je živote toliko godina obogaćivao kroz magiju muzike.
Neka mu duša počiva u miru.
Danijel Rajskin
Foto: Marko Đoković
